Slažem se da naša politika prema Kosovu i Metohiji treba da bude realnija, u smilu racionalnija, odgovornija, prilagođenija potrebama našeg naroda koji tamo živi. Međutim, podela Kosova, pogotovo van konteksta šireg rešavanja srpskog pitanja (npr. rešavanja statusa R. Srpske), nije za nas pametna opcija. Dobili bi malo (oko 10% KiM), a izgubili mnogo. Podela Kosova, ujedno znači i prihvatanje podele Srbije, a gde je onda kraj?
Koliko god bili kritični prema prošloj vladi, i zameravli mnogo toga sadašnjoj, kada se radi o politici prema KiM, u ovim okolnostima i nemamo veliki manevarski prostor. No, svakako putem kojim je jedino realno da se ide, može da se ide pažljivije, promišljenije. I, u skladu sa tim, slažem se sa autorom da mnovo veća pažnja mora da se posveti konkretnoj pomoći, i to na način na koji njima najviše koristi (a ne deluje samo marketinški upotrebljivo iz Beograda) našim sunarodnicima u južnoj pokrajini. Kao i da u tome partijska pripadnost i politika ne smeju da imaju presudnu ulogu.
Preporuke:
0
0
2
petak, 23 januar 2009 02:17
Nikola Tanasić
U tekstu je mnogo toga rečeno ispravno i promišljeno, kao što ne može biti zamerki na suzdržani i (surovo) realni ton. Ipak, ne može se odoleti utisku da u prikazivanju strašnih događaja podrivanja i uništavanja državnosti Republike Srbije vezanih za proglašenje albanske nezavisnosti i njenom međunarodnom priznanju preovladava jedna mračna nota savremenom srpskom narodu inherentnog cinizma i pesimizma, nota kojoj ipak nije mesto u govoru o relativizaciji valikog narodnog protesta u Beogradu, ili suštinski prirodnog stava srpskih administracija da se ne treba sarađivati na vlastitom po(d)kopavanju.
Osnovni argumenti su izuzetno čvrsti, i svakako se Kosovo ne brani vremenskom prognozom i svakako je najviše što Srbija može da učini, ne za Srbe, već za SVOJE GRAĐANE na KiM jeste da se pomognu sve inicijative da se društvo u pokrajini oslobodi svoje strašne kriminalizovanosti i neviđene korupcije. Srbija mora figurisati kao ekonomski faktor prosperiteta i razvoja kosovskih Albanaca, da bi mogla štititi svoje interese u pokrajini. A realna pomoć i perspektiva za sve lojalne građane s one strane administrativne linije prirodno treba da nadmaši nemušte i često prosto besmislene diplomatske napore (tim pre što najčešće predstavljaju autogolove).
Međutim, PRAVO Srbije da KiM smatra svojom teritorijom i garantom svog ustavnog poretka, te da svoje odnose sa državama u inostranstvu (a pogotovo u regionu) temelji na njihovom poštovanju njenih zakona i institucija, ne sme se dovoditi u pitanje - pogotovo ne u samoj Srbiji. I pogotovo ne od onih koji žele dobro svojoj državi i njenim legitimnim interesima.
.jpg)
Koliko god bili kritični prema prošloj vladi, i zameravli mnogo toga sadašnjoj, kada se radi o politici prema KiM, u ovim okolnostima i nemamo veliki manevarski prostor. No, svakako putem kojim je jedino realno da se ide, može da se ide pažljivije, promišljenije. I, u skladu sa tim, slažem se sa autorom da mnovo veća pažnja mora da se posveti konkretnoj pomoći, i to na način na koji njima najviše koristi (a ne deluje samo marketinški upotrebljivo iz Beograda) našim sunarodnicima u južnoj pokrajini. Kao i da u tome partijska pripadnost i politika ne smeju da imaju presudnu ulogu.
Osnovni argumenti su izuzetno čvrsti, i svakako se Kosovo ne brani vremenskom prognozom i svakako je najviše što Srbija može da učini, ne za Srbe, već za SVOJE GRAĐANE na KiM jeste da se pomognu sve inicijative da se društvo u pokrajini oslobodi svoje strašne kriminalizovanosti i neviđene korupcije. Srbija mora figurisati kao ekonomski faktor prosperiteta i razvoja kosovskih Albanaca, da bi mogla štititi svoje interese u pokrajini. A realna pomoć i perspektiva za sve lojalne građane s one strane administrativne linije prirodno treba da nadmaši nemušte i često prosto besmislene diplomatske napore (tim pre što najčešće predstavljaju autogolove).
Međutim, PRAVO Srbije da KiM smatra svojom teritorijom i garantom svog ustavnog poretka, te da svoje odnose sa državama u inostranstvu (a pogotovo u regionu) temelji na njihovom poštovanju njenih zakona i institucija, ne sme se dovoditi u pitanje - pogotovo ne u samoj Srbiji. I pogotovo ne od onih koji žele dobro svojoj državi i njenim legitimnim interesima.